Odlazeći visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Christian Schmidt posljednje dane mandata koristi za otvorene poruke evropskim partnerima, a iz njegovih nedavnih intervjua može se naslutiti sve izraženije nezadovoljstvo odnosom Evropske unije prema Bosni i Hercegovini i projektu Južne plinske interkonekcije.
Iako Schmidt nije direktno govorio o pritiscima zbog kojih napušta funkciju, njegove izjave sugerišu da dio odgovornosti za aktuelnu situaciju vidi upravo u Briselu, dok istovremeno izbjegava otvoreno kritikovati Sjedinjene Američke Države iako se već duže spekuliše da je Washington imao važnu ulogu u njegovom odlasku.
U intervjuu za njemački list Süddeutsche Zeitung Schmidt je podsjetio da je projekat Južne interkonekcije prvobitno razvijan uz podršku Evropske unije kako bi Bosna i Hercegovina smanjila energetsku zavisnost od ruskog gasa.
„Plinovod se zasniva na šest godina staroj studiji izvodljivosti koju je podržala EU. Cilj je bio smanjiti utjecaj ruskog Gazproma. Međutim, EU se povukla iz projekta“, rekao je Schmidt.
Još otvoreniji bio je u razgovoru za Frankfurter Allgemeine Zeitung, gdje je direktno problematizirao evropski pristup energetskoj politici u BiH.
„Sada EU kaže da projekat više ne može podržati jer nije riječ o obnovljivim izvorima energije. Tako Bosna ostaje ovisna o ruskom plinu. Nije dovoljno samo kritikovati druge. Gdje je evropska strategija?“, upitao je Schmidt.
Njegove izjave dolaze u trenutku kada je pitanje Južne interkonekcije postalo jedno od ključnih geopolitičkih pitanja u BiH, posebno zbog interesa američkih kompanija i administracije predsjednika Donald Trump za realizaciju tog projekta.
Schmidt nije želio komentarisati vlasničku strukturu američke kompanije uključene u projekat, ali je ponovio da Evropa mora fleksibilnije reagovati na potrebe država regiona.
U političkim krugovima već mjesecima postoje tvrdnje da je upravo spor oko Južne interkonekcije jedan od razloga zbog kojih je Schmidt izgubio dio međunarodne podrške, posebno nakon neslaganja između američkog pristupa i rezervisanosti Evropske unije prema projektu.
Dodatne tenzije izazvalo je i pismo Delegacije EU u BiH iz aprila ove godine, u kojem je domaćim vlastima poručeno da svi zakoni moraju biti usklađeni sa evropskim standardima. Iako je iz Brisela objašnjeno da je riječ o standardnoj proceduri, dio političkih aktera to je protumačio kao pokušaj usporavanja projekta.
Schmidtove posljednje javne poruke zato mnogi vide kao svojevrsnu završnu kritiku Evropske unije, ali i upozorenje da je Brisel u BiH izgubio političku inicijativu u odnosu na Washington.
Njegov mandat tako završava uz jasnu poruku da Bosna i Hercegovina ostaje prostor u kojem se prepliću evropski i američki interesi, dok domaće institucije i dalje teško pronalaze zajednički odgovor na velika strateška pitanja.